Kako je sve počelo? Svaki sportista teži da bude u što boljoj formi, zato su tu sati i sati vrednog treniranja, ali nažalost sastavni deo svakog sportiste su i povrede koje ponekad mogu biti veoma ozbiljne i mogu uticati veoma obeshrabrujuce. Medjutim moja priča je sasvim drugačija, povreda me je poslala na mnogo lepšu stranu.

Igranjem fudbala zadobio sam tešku povredu kolena, na žalost situacija je bila toliko ozbiljna da sam morao da idem na operaciju ligamenata! Otišao sam sa idejom da to sredim, da kažem doktoru da mi pomogne jer nemam novac, a želim da nastavim da se bavim sportom, humanitarno maratone da trčim! Usledio je šamar, doktor mi je rekao, kad budem trčao maraton za sebe, skupio pare da dođem da se operišem. Onako nikakav znao sam da nešto ima mnogo jace od operacije. Otišao sam u Crkvu, pomolio se Bogu i istračao do pod Ostrog, Hilandara, Rusije, Svetinje zapadne Srbije i jos mnogo kraćih maratona! Put rumunskog manastira, gde počivanju mošti Svete Petke,  4. septembra 2022 krenuo  sam iz Krupnja i posle pređenih oko 1.150 kilometara stigao na cilj. Na humani maraton odlučio sam se da bi skrenuo pažnju javnosti na pomoć koja je potrebana za lečenje obolelog osmogodišnjeg Aleksandra Džavrića sa Kosova i Metohije.

Za ove tri god od kada sam počeo da se bavim humanitarnim radom, prikupljeno je više od 145.000€ za bolesnu decu! Ove god sam uspeo da podelim i do 500 paketića deci čiji roditelji nisu bili u mogućnosti da ih obraduju.