valjevobeograd

HUMANITARCI STIGLI DO PAVLA: Ova trojka je prešla 90 km da bi uručila SAKUPLJENU POMOĆ bolesnom dečaku

Iza ultramaratonca Aleksandra Kikanovića iz Loznice i bicikliste Nikole Tomića iz Valjeva, kojima se pridružio i njegov sugrađanin, biciklista Ivan Mišković, ostao je još jedan humanitarni maraton.

Ova trojka je juče (9.8) prešla nešto više od 90 kilometara koliko ima od Valjeva do Beograda da roditeljima sedmogodišnjeg Pavla Tasića donese sakupljenu novčanu pomoć.

Iz Valjeva je u četiri sata ujutru najpre krenuo Kikanović, a nešto kasnije dvojac na biciklima koji ga je sustigao nekoliko minuta posle 12 sati i onda su zajedno nastavili dalje. Oni su za neophodnu operaciju malom Pavlu odneli nešto malo više od sto hiljada dinara sakupljenih u prethodnom periodu.

Pre manje od mesec dana Kikanović i Tomić su organizovali akciju prikupljanja humanitarne pomoći za Pavla kada je Lozničanin pretrčao 75 kilometara, od Loznice do Valjeva, a od Osečine ga je pratio valjevski biciklista.

Tomić je sa zemljakom Miškovićem osnovao organizacije ‘’Vozi bicikl-produži život’’ i do sada su sakupljali pomoć za desetak mališana, a praksa im je da pomoć odnesu na adresu deteta ma gde se ono nalazilo. Do Pavla su stigli trčeći, odnosno vozeći, starom ibarskom magistralom, Valjevo-Lajkovac-Lazarevac-Stepojevac, a Kikanović je uprkos vrućini tako ‘’leteo’’ da su ga jedva stigli. On je gotovo bez pauze trčao oko 80 kilometara, a danas je istrčao praktično dva maratona.

Po dolasku u Beograd oni su se malo družili sa Pavlom i njegovim roditeljima, a nadaju se da će suma od 80.000 dolara, koliko je potrebno biti sakupljena i da će Pavle biti uspešno operisan. Dečak ima cerebralnu paralizu, a operacija je moguća u SAD. Humanitarci iz Loznice i Valjeva apeluju na sve koji mogu da pomognu za Pavlov prvi korak.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

doccekali-ih-na-cilju

ZDRAVSTVENI RADNICI ZASLUŽUJU MNOGO VIŠE: U znak zahvalnosti Kikanović i Tomić završili maraton od Valjeva do Divčibara

LOZNICA – Kao što su i najavili dva humanitarca, ultramaratonac Aleksandar Kikanović iz Loznice i biciklista Nikola Tomić iz Valjeva, danas su prevaliti 40 kilometara od Valjeva do Divčibara. Lozničanin trčeći, a Valjevac vozeći bicikl i na svoj način iskazali zahvalnost svim zdravstvenim radnicima Srbije, doktorima, medicinskim sestarama i ostalima koji svakodnevno vode bitku protiv koronavirusa.

Krenuli su jutros u 7 sati, a posle četiri i po sata bili su na cilju, kaže Kikanović.

– Dočekali su nas na Divčibarama doktorka, dva tehničara i vozač saniteta iz valjevskog Doma zdravlja. Kada vidiš koliko im znači naš mali gest, da su prezadovoljni, nestane umor, zaboraviš na vrućinu i sparinu koja nas je pratila u dolasku. Mnogi od nas nisu ni svesni koliki trud ulaže naše medicinsko osoblje da ova pandemija ostavi što manje posledica, da pomognu svakome da pobedi opaki virus koji, nažalost, napada i staro i mlado. Na simboličan način smo im pokazali da ljudi misle na njih i cene sav njihov trud – kaže Kikanović za Kurir.

Inače, oni novi maraton planiraju narednog vikenda, od Valjeva do Beograda, nekih 90 kilometara, kada će sakupljeni novac odneti roditeljima sedmogodišnjeg Pavla Tasića kome je potrebna velika suma novca za operaciju u inostranstvu. Podsetimo, za Pavlov prvi korak ova dva mladića su pre desetak dana organizovali akciju prikupljanja humanitarne pomoći. Lozničanin je pretrčao 75 kilometara od zavičaja do Valjeva, a u Osečini ga je sačekao Tomić odakle su do cilja produžili zajedno.

Ovaj dvojac je zajedno bio i na ultramaratonu na relaciji Loznica-Moskva, od februara do maja ove godine, kada su na samoj belorusko-ruskoj granici, posle dve hiljade pređenih kilometara, morali da odustanu jer se zbog kovida-19 nije moglo u Rusiju.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

tomic-i-kikanovic-ponovo-u-akciji

MARATON ZA PAVLOVE KORAKE: Oni će trčati i voziti 7,5 sati da pomognu dečaku

Loznički ultramaratonac Aleksandar Kikanović i valjevski biciklista Nikola Tomić udružili su se u humantiranoj akciji sa željom da pomognu sedmogodišnjem Pavlu Tasiću.

Dečaku je potrebna velika suma novca za operaciju u inostranstvu, a ovi humani mladići rešili su da učine koliko mogu. Kikanović sutra, u pet ujutru, na do put Valjeva dugačak 75 kilometara kreće od Crkve Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru, a pratiće ga biciklista, njegov prezimenjak Zlatko. U Osečini će ih sačekati Tomić sa još nekoliko prijatelja biciklista odatle će zajedno nastaviti ka Valjevu.

– Malom Pavlu treba znatna suma novca, a mi smo rešili da na svoj način pokušamo da afirmišemo što više ljudi da se uključe i pomognu ko koliko može. Kad stignemo na cilj bićemo u kafeu ‘’Bajs’’ i sav novac koji u nedelju prikupimo ići će za lečenje Pavla Tasića. Ovo radimo da bi što pre prikupili potreban novac i pomogli njegovu borbu za korak u budućnost. Inače, do Valjeva će mi trebati nekih sedam i po sati, a trčaću i ako bude padala kiša. Cilj je jasan, pomoći detetu – kaže Kikanović.

Pavle je jedno od dece kojima pomaže Humanitarna fondacija ‘’Budi human’’ – Aleksandar Šapić na čijoj stranici piše da se dečak bori sa cerebralnom paralizom i ‘’iščekuje dan kada će sredstva za njegovu operaciju biti skupljena’’. Kako je navedeno, operacija bi bila obavljena u medicinskom centru St. Louis

Children’s Hospital u SAD, a zbog nedostataka sredstava odložena je već dva puta. Za operaciju i dvomesečnu rehabilitaciju na klinici potrebno je, piše na sajtu ‘’Budi human’’, 80.000 dolara, a roditelji su uspeli da prikupe trećinu novca.

Inače, Kikanović i Tomić su tandem koji je pokušao ove godine da stigne od Loznice do Moskve, ali su dvadesetak kilometara od belorusko-ruske granice, posle oko 1.900 pretrčanih, odnosno na biciklu pređenih, kilometara, morali da osustanu zbog pandmeije kovida-19.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

kikanovic

ULTRAMARATONAC ZBOG KORONE NIJE DOŠAO DO MOSKVE: Kikanović posle 3 meseca stigao u zavičaj! Putin će ipak dobiti poklon

Posle pretrčanih skoro dve hiljade kilometara i peripetija u povratku loznički ultramaratonac Aleksandar Kikanović stigao je u svoj zavičaj. Iz Loznice je put Moskve krenuo 16. februara, da bi se posle skoro 90 dana konačno vratio kući.


Misiju nije ostvario u potpunosti pošto zbog pandemije koronavirusa nije mogao ući u Rusiju i stići do Moskve, tako da se zaustavio u beloruskom Gomelju, na dvadesetak kilometara od belorusko-ruske granice. Uspeo je da ikonu Svetoga Đorđa preda’’Noćnim vukovima’’ koji će je, čim bude moguće, odneti predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, a on je pre tri dana krenuo ka Srbiji.

– Najzad sam došao u Loznicu. Bilo je ovo nezaboravno putovanje, teško ne u fizičkom smislu jer sam mogao dotrčati do cilja nego zbog pandemija i neizvesnosti u kojoj se trčanje odvijalo. Nažalost, nisam zbog tog Kovida-19 stigao do Moskve, ali će ikona biti predata predsedniku Putinu. Povratak je takođe bio neizvestan. Sa mojim pratiocima, Lozničaninom Zoranom Miletićem, vozačem kampera, i biciklistom Nikolom Tomićem iz Valjeva, iz Minska sam krenuo ka Poljskoj, pa smo morali da se vratimo, onda smo stigli do Ukrajine pa opet morali nazad u prestonicu Belorusije. Napokon smo zahvaljujući našoj ambasadi uspeli preko Ukrajine i Mađarske da dođemo kući – rekao je Kikanović koji je nameravamo da 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom, stigne u Moskvu.

Dobio je nebrojeno poruka i telefonskih poziva sa svih strana, mnogi su ga podržavali minula tri meseca, a posebno ističe veliku podršku Grada Loznice. Umesto da danas hoda Crvenim trgom on je u svome domu, mada ima šanse da ipak ove godine, verovatno u novembru, ode u Moskvu, ali ne trčeći već avionom. Sada je u zavičaju, 14 dana provešće u karantinu, a za to vreme će trenirati u kućnim uslovima dok ne bude ponovo mogao da trči i sprema se za neki novi poduhvat.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

nije-se-moglo-dalje

IKONA IDE PUTINU, A ULTRAMARATONAC KUĆI: Aleksandar Kikanović ipak završio ultramaraton

Hteo je, želeo je, mogao je, ali je morao da stane u beloruskom Gomelju i da se pomiri sa tim da ovoga maja neće videti Moskvu ka kojoj se iz Loznice uputio pre 80 dana.

Epidemija koronavirusa u Rusiji uzela je maha i loznički ultramaratonac ipak je morao da stane na samo dvadesetak kilometara od belorusko-ruske granice.

– U ovakvoj situaciji drugačije izgleda da nije moglo. Da je do mene i mojih saputnika, Nikole Tomića bicikliste iz Valjeva, i vozača kampera Zorana Miletića iz Loznice, stigli bismo do Crvenog trga, ali tako je kako je, najviše što smo mogli mi smo uradili. Pretrčao sam 1.900 kilometara, ostalo mi je još oko 400, ali trud ipak nije bio uzaludan. Ikona Svetog Đorđa biće predata predsedniku Putinu. Uručena je juče (6.5) Kaninu Pavelu ovdašnjem članu ’’Noćnih vukova’’ i ona će za nekoliko nedelja biti data Aleksandru Zaldostanovu – Hirurgu, osnivaču i vođi moto kluba ’’Noćni vukovi’’, a onda sigurno stići i do Putina. Krivo mi je što nismo sve planirano uradili do kraja, ali sam i zadovoljan koliko smo postigli u vreme pandemije koja je zatvarala državne granice i ljudima ograničila kretanje – priča Kikanović.

Ovo što je uradio za njega nije dovoljno, za veliku većinu ostalih to je više nego nedostižno, i u normalnim uslovima, a naročito u okolnostima kakve svet ne pamti. Dok je pandemija koronavirusa divljala po planeti Kikanović je hitao ka svom cilju, pratio vesti šta se dešava u njegovoj Srbiji i svetu i trčao dalje. Nažalost, više se nije moglo. Kao što je i obećao ako on ne bude mogao do Moskve ikona mora stići i tako će i biti. Ukoliko ne bude nepredviđenih problema na granicama on bi za vikend trebalo da stigne kući. Na datum pobede nad fašizmom, kada je želeo da ga dočekaju na Crvenom trgu, dočekaće ga u zavičaju iz kojeg su ga 16. februara njegovi zemljaci sa platoa ispred Crkve Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru ispratili na daleki put.

\Momak iz Loznice iza sebe je ostavio gotovo dve hiljade kilometara srpskih, mađarskih, slovačkih, poljskih i beloruskih drumova, mnogo i kada se putuje na četiri točka, a kamoli kada se trči. Kada se dobro odmori, čekaju ga nove humanitarane misije, kao one što je istrčao do Ostroga i Hilandara, ali tada valjda neće biti virusa koji će mu pokvariti planove. Kikanović je bez obzira na sve napravio podvig, a Loznica ga čeka da pozdravi svog ultramaratonca koji će, ako bude kako želi, u septembru možda ipak posetiti Moskvu. Čovek ne odustaje.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

kikanovic

IKONA IDE PUTINU, A ULTRAMARATONAC KUĆI: Aleksandar Kikanović ipak završio ultramaraton

Hteo je, želeo je, mogao je, ali je morao da stane u beloruskom Gomelju i da se pomiri sa tim da ovoga maja neće videti Moskvu ka kojoj se iz Loznice uputio pre 80 dana.

Epidemija koronavirusa u Rusiji uzela je maha i loznički ultramaratonac ipak je morao da stane na samo dvadesetak kilometara od belorusko-ruske granice.

– U ovakvoj situaciji drugačije izgleda da nije moglo. Da je do mene i mojih saputnika, Nikole Tomića bicikliste iz Valjeva, i vozača kampera Zorana Miletića iz Loznice, stigli bismo do Crvenog trga, ali tako je kako je, najviše što smo mogli mi smo uradili. Pretrčao sam 1.900 kilometara, ostalo mi je još oko 400, ali trud ipak nije bio uzaludan. Ikona Svetog Đorđa biće predata predsedniku Putinu. Uručena je juče (6.5) Kaninu Pavelu ovdašnjem članu ’’Noćnih vukova’’ i ona će za nekoliko nedelja biti data Aleksandru Zaldostanovu – Hirurgu, osnivaču i vođi moto kluba ’’Noćni vukovi’’, a onda sigurno stići i do Putina. Krivo mi je što nismo sve planirano uradili do kraja, ali sam i zadovoljan koliko smo postigli u vreme pandemije koja je zatvarala državne granice i ljudima ograničila kretanje – priča Kikanović.

Ovo što je uradio za njega nije dovoljno, za veliku većinu ostalih to je više nego nedostižno, i u normalnim uslovima, a naročito u okolnostima kakve svet ne pamti. Dok je pandemija koronavirusa divljala po planeti Kikanović je hitao ka svom cilju, pratio vesti šta se dešava u njegovoj Srbiji i svetu i trčao dalje. Nažalost, više se nije moglo. Kao što je i obećao ako on ne bude mogao do Moskve ikona mora stići i tako će i biti. Ukoliko ne bude nepredviđenih problema na granicama on bi za vikend trebalo da stigne kući. Na datum pobede nad fašizmom, kada je želeo da ga dočekaju na Crvenom trgu, dočekaće ga u zavičaju iz kojeg su ga 16. februara njegovi zemljaci sa platoa ispred Crkve Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru ispratili na daleki put.

Momak iz Loznice iza sebe je ostavio gotovo dve hiljade kilometara srpskih, mađarskih, slovačkih, poljskih i beloruskih drumova, mnogo i kada se putuje na četiri točka, a kamoli kada se trči. Kada se dobro odmori, čekaju ga nove humanitarane misije, kao one što je istrčao do Ostroga i Hilandara, ali tada valjda neće biti virusa koji će mu pokvariti planove. Kikanović je bez obzira na sve napravio podvig, a Loznica ga čeka da pozdravi svog ultramaratonca koji će, ako bude kako želi, u septembru možda ipak posetiti Moskvu. Čovek ne odustaje.

 

 

Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

kikanovic

DA IKONA STIGNE DO PUTINA: Loznički šampion Aleksandar Kikanović nastavio ultramaraton do Moskve

LOZNICA – Posle mesec dana prinudne pauze loznički ultramaratonac Aleksandar Kikanović nastavio je danas (1.maj) iz Minska trčanje ka Moskvi. U prestonici Belorusije morao je neplanirano da se zaustavi zbog pandemije koronavirusa i zatvaranja granice sa Rusijom koja je cilj njegovog putovanja, započetog pre dva i po meseca iz rodne Loznice.

Kako je potvrdio sredinom aprila ‘’jeste stao, ali nije odustao’’ i jedva je čekao dan kada će nastaviti da gazi kilometre beloruskih drumova. Kroz ovu zemlju je prevalio oko 400 i ostalo mu je još oko 300 kilometara do granice sa Rusijom koje namerava da prevali za devet dana.

– Hvala zemljacima koji su nas primili u Minsku, ali sam jedva čekao da nastavim dalje. Sredinom februara niko nije sanjao šta će se događati, da će planeta stati zbog kovida-19, granice između država biti zatvorene, toliko ljudi oboleti, što je sve uticalo i na ovo što radim sa pratiocima Valjevcem Nikolom Tomićem, biciklistom, i sugrađaninom Zoranom Miletićem, vozačem kampera. Plan je bio da na Crvenom trgu budem 9. maja, na Dan pobede, ali ću toga dana biti na graničnom prelazu ‘’Tri sestre’’ i zbog ove epidemije su sve manje šanse da dođemo do Moskve. Cilj je da stignem do Rusije i učinim najviše što se može u ovim nezabeleženim okolnostima – kaže Kikanović posle danas pretrčanih 40 kilometara kroz Belorusiju.

Na put dug oko 2.300 kilometara poneo je ikonu Svetog Đorđa, osveštanu na Hilandaru, kao poklon Vladimiru Putinu, predsedniku Rusije. Sad se pojavio problem šta učiniti ukoliko ne bude moguće stići do Moskve.

– Velika mi je želja da ikona stigne do predsednika Putina. Nadam se da će naša zemlja, preko svojih ministarstava i drugih službi uspeti da nađe način da je predam nekome na granici ko će je odneti do onoga kome je namenjena. Možda bi to mogli da učine ruski bajkeri ‘’Noćni vukovi’’ koji su veliki prijatelji srpskog naroda. Imam veliku podršku Nenada Popovića, ministra bez portfelja u Vladi Srbije, koji je bio u Loznici na početku mog puta i dosta mi pomaže. Za nošenje ikone iz Loznice do Moskve imam dokumentaciju, ali ne i za njen eventualni povratak što može biti veliki problem. Bila bi velika šteta da posle toliko pređenih kilometara ovoliki trud bude uzaludan. Ako već ne možemo u Moskvu, da tamo stigne bar ikona – kaže Lozničanin i ističe veliku podršku Grada Loznice, svojih prijatelja, a posebno ga je ganula podrška dobijena od njegove Lozničanke, reprezentativke Srbije u košarci, Aleksandre Crvendakić.

Kad stigne na belorusko-rusku granicu od Moskve će ga deliti oko 390 kilometara, hoće li se nešto promeniti pa će ipak trčati ruskim drumovima ne zna. Snage, volje i želje ima napretek. Kada je kretao znao je da hoće i može, jedino nije da će se osim sa umorom i kilometrima boriti i sa virusom koji je zakočio planetu, ali nije, i neće, umanjiti ono što je učinio ovaj loznički ultramaratonac i humanitarac.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

kikanovic

ALEKSANDAR NOSI PUTINU IKONU SVETOG ĐORĐA: Korona ga je zaustavila u Belorusiji, a tu je doživeo ŠOK!

Kada je krenuo na daleki put loznički ultramaratonac Aleksandar Kikanović nije slutio da će osim sa kilometrima morati da bori i sa pandemijom koronavirusa koja vlada planetom. Poljsko- belorusku granicu prešao je 25. marta i stigao do Minska, ali je zbog zatvaranja granice između Belorusije i Rusije prinuđen da neplanirano pauzira sa trčanjem. Jeste stao, ali nije odustao što je potvrdio u javljanju iz prestonice Belorusije.

– Granica je zatvorena i moram da napravim prekid na putu ka Moskvi.  Zahvaljujući mom Lozničaninu Dejanu Avramoviću koji živi ovde dobio sam, kao i moji pratioci, Valjevac Nikola Tomić, biciklista, i sugrađanin Zoran Miletić, vozač kampera, odgovarajuće papire za mesec dana boravka. Prema nekim mojim informacijama granica bi trebalo da bude otvorena poslednjeg dana a prila, ali ćemo preventivno ipak dokumenta produžiti za još mesec dana. Pretrčao sam kroz Belorusiju oko 400 i ostalo mi je još 300 kilometara. Plan je da 26. aprila nastavim trčanje i da, ukoliko kad dođem na granicu ne bude otvorena, tamo sačekam momenat kada ću moći da nastavim ka Moskvi. Ovo me jeste malo usporilo, ali nisam odustao. Nazad nema, Moskva je cilj – kaže Kikanović iz Minska.

Pauzu sa pratiocima uglavnom provodi u kamperu i trudi se da koliko može trenira i zadrži formu kako bi spremno dočekao nastavak ultramaratona. Izbegavaju kontakte sa žiteljima Minska, za svaki slučaj, mada kako prenosi Lozničanin, deluje da se uprkos pojavi kovida – 19 u ovoj državi život odvija normalno. Bivša sovjetska republika smeštena između Evropske unije i Rusije, kako prenose mediji, nije uvela zabranu kretanja građanstvu, traje prvenstvo u fudbalu, otvoreni su restorani i prodavnice iako Belorusija ima oko hiljadu i po zaraženih koronavirusom od kojih je skoro dvadeset osoba preminulo.

– Jeste ovo neobično, da trčim u ovakvim, nikada viđenim okolnostima, ali verujem da će sve na kraju biti dobro, svet će pobediti pandemiju, a mi biti 9.  maja u Moskvi. Još ukoliko uspem da predsedniku Putinu uručim ikonu Svetog Đorđa, osveštanu na Hilandaru, mojoj sreći neće biti kraja. Kad pređem granicu do Moskve imam još oko 390 kilometara i jedva čekam da trčim ruskim drumovima – kaže Lozničanin koji 16. februara, kada je krenuo u ovu avanturu, nije mogao slutiti šta će se dešavati na planeti i u kakvim, gotovo naučnofantastičnim, okolnostima će trčati.

Do sada je iza sebe ostavio kilometre puteva Srbije, Mađarske, Slovačke, Poljske i ostalo mu je još nekih 700 kilometara do cilja. Kako reče, vraćanja nema, korona neka izvine, ali on će se 9. maja javiti iz Moskve.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

kikanovic

SRPSKI MARATONAC ČINI ČUDA USRED PANDEMIJE: Lozničanin protiv korone! Aleksandar stigao do Belorusije na putu do Putina

LOZNICA – Loznički maratonac Aleksandar Kikanović neverovatni podvig ostvaruje u još neverovatnijim okolnostima kakve niko nije mogao da sanja.

Dok se svet bori sa korona virusom on trči iz države u državu bez strana od ove pošasti, odlučan da 9. maja bude u Moskvi.

Poljsko-belorusku granicu prešao je juče i još samo ga putevi Belorusije dele od Rusije ka kojoj neumorno hita od 16. februara kada je iz njegove Loznice pošao u borbu sa oko 2.300 kilometara. U nogama tako ima još i oko 400 kilometara puteva Poljske, a sada ga čeka duplo veći izazov.

– Ušao sam u Belorusiju i verujem da će da mi treba tri sedmice da istrčim oko 700 kilometara do granice sa Rusijom. Na granici smo imali četiri kontrole, merenja temperature i tek kada su videli da je sve ok ušli smo u zemlju. Nije prijatno trčati dok do mene i mojih pratilaca svakodnevno stižu vesti o epidemiji korona virusom koji je, nažalost, stigao i u našu zemlju. Na vezi smo redovno sa našima u Srbiji i znamo šta se dešava. Sada smo ušli u Belorusiju gde, koliko znam, ima zaraženih, ali oni izgleda žive normalno, čujem da im je počelo i fudbalsko prvenstvo, valjda jedino koje se još igra u Evropi. Pretpostavljam da će mi ova etapa biti lakša nego kroz Poljsku, ali videćemo. Uglavnom, bez obzira šta se zbiva i što je situacija kao u nekom filmu katastrofe, odustajanja nema i nadam se da ću i dalje moći nesmetano da trčim – kaže Kikanović u telefonskom razgovoru.

Posle šestomesečnih priprema kaže da ima i snage i volje. Pokazao je da je jači od mašine pošto im se kamper u Poljskoj kvario, popravljen je i sada je u redu, a Kikanović prema utvrđenom planu prelazi po 40 kilometara dnevno. Njegovi pratioci biciklista Nikola Tomić, koji svakodnevno vozi istu kilometražu koju Kikanović pretrči, i sugrađanin, vozač kampera Zoran Miletić, dobro se drže.

– Nikola ima mnogo drugova iz njegovog Valjeva koji voze kroz Poljsku do Belorusije i dalje, oni su nam pomogli na mnogo načina . U Poljskoj su nas pozdravljali ljudi na ulici, iz kola i kamiona kada bi videli natpis Srbija na mojoj opremi i to baš prija. Pred nama su prostranstva Belorusije i nastavljamo u istom ritmu, trčanje svakoga dana osim četvrtka i nedelje – kaže loznički maratonac.

Do sada je iza sebe ostavio nešto više od 1.000 kilometara i rešen je da ikonu Svetog Đorđa uruči Putinu. Bori se sa kilometrima, promenjivim vremenom, bez straha od korone, u mislima sa zemljacima koji prate njegov put i bodre ga da uspe, za sebe i njih.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

kikanovic

BRZI KIKANOVIĆ STIGAO DO POLJSKE: Pretrčao Slovačku za 4 dana na putu do Moskve

LOZNICA – Samo četiri dana trebala su lozničkom maratoncu i humanitarcu Aleksandru Kikanoviću da protrči kroz Slovačku na svom putu ka Moskvi.

U ovu zemlju ušao je 9. marta, a već 13. marta prešao je slovačko-poljsku granicu i iza sebe, od predviđenih oko 2.300, ostavio nekih hiljadu kilometara koliko je do sada prevalio otkako je sredinom februara pošao iz rodne Loznice.

– Kroz Slovačku nije bila dugačka deonica, nešto manje od 250 kilometara, ali je bilo nezgodno trčati zbog mnogo kamiona na putu. Bilo je i kiše, ali sve to deo je ovoga puta. Ušao sam u Poljsku u kojoj je ispred mene oko 400 kilometara i očekujem da to bude i najteža etapa na putu do Moskve. Zbog koronavirusa i svega što se dešava oko njega morao sam danas deset kilometara pre i još toliko posle slovačko-poljske granice da pređem u kamperu koji me prati na putu.

U tom rejonu je mnogo policije, velike su, rigorozne kontrole zbog korone i tako smo postupili da ne bismo imali problema. Nastavljam po starom i danas trčim prvih 40 kilometara poljskim putevima i sve tako dalje do granice sa Belorusijom. Kroz Poljsku će mi trebati desetak dana trčanja i verujem da će sve biti kako treba i da ću 9. maja biti u Moskvi – rekao je Kikanović za Kurir posle ulaska u Poljsku.

Maratonac je iz Loznice krenuo 16. februara, a cilj mu je da na dan obeležavanja sedam i po decenija pobede nad fašizmom bude na Crvenom trgu u prestonici Rusije. Prate ga Lozničanin Zoran Miletić, vozač kampera, u kome boravi kad ne trči, i Nikola Tomić, biciklista i humanitarac iz Valjeva. Kada pretrči Poljsku od Rusije ga deli još samo Belorusija, a Kikanović je uveren da će tamo stići na vreme. Snage i volje ima, i kako reče, neče ga ništa sprečiti da ostvari što je naumio.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.