trci-do-manastira

NEVEROVATAN PODUHVAT MLADIĆA IZ LOZNICE: Roditelji bolesne dece imali su molbu za njega, evo šta je on učinio!

Loznički maratonac i humanista Aleksandar Kikanović krenuo je jutros (20.10) na novi maraton, a ovoga puta trčaće do nekoliko manastira.

Na put, dug oko 300 kilometara, pošao je posle jutarnje službe sa platoa ispred lozničke Crkve Pokrova Presvete Bogorodice, a na istom mestu treba da bude 27.oktobra, na dan Svete Petke.

– Ovoga puta maraton nije u humanitarne svrhe. Međutim, javilo mi se mnogo roditelja čija su deca, nažalost, bolesna, da zapišem dečja imena i u svakom manastiru gde budem stigao da ona budu pomenuta na službi.

Bukvalno je ovo maraton za zdravlje dece, ali i svih nas u vreme ovog virusa koji ponovo pravi probleme.

Na maraton krećem sa ikonom Svete Petke, specijalno urađenom kao poklon za manastir Jaši u Rumuniji gde se nalaze mošti Svete Petke, a nalaziće se u vozilu koje me prati. Ukoliko prođe pandemija i bude uslova, nameravam da na proleće trčim do Jašija tamo predam ikonu kao znak velike ljubavi našeg naroda prema najvoljenijoj srpskoj svetiteljki – rekao je maratonac pred polazak.

Ovoga puta Kikanović trči do manastira Lelić, Ćelije, Rača i Soko-grad, tako da narednog utorka stigne u staru lozničku crkve iz koje je i krenuo.

Inače, od početka godine ovaj Lozničanin istrčao je oko dve hiljade kilometara od Loznice do belorusko-ruske granice noseći ikonu predsedniku Putinu, ali zbog korone nije uspeo da stigne u Moskvu.

Letos je za lečenje sedmogodišnjeg Pavla Tasića prevalio deonice od Loznice do Valjeva i Valjeva do Beograda, od Valjeva do Divčibara u čast zdravstvenih radnika koji se bore sa koronom, a u avgustu je povodom godišnjice bitke na Ceru trčao i od Loznice do spomenika u Tekerišu.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

susret-sa-ministrom-na-tekerissu

MARATONAC ODUŠEVIO I MINISTRA ĐORĐEVIĆA: U čast junaka sa Cera istrčao 40 kilometara do spomen kosturnice u Tekerišu

LOZNICA – Kao što je i obećao loznički ultramaratonac Aleksandar Kikanović u čast junaka sa Cera danas (19.8) je istrčao relaciju od stare lozničke crkve Pokrova Presvete Bogorodice do spomen-kosturnice u Tekerišu gde je obeležena 106. godišnjice slavne Cerske bitke.

Trčao je celu relaciju od oko četrdesetak kilometara sa šajkačom na glavi i ogrnut velikom zastavom sa likom Momčila Gavrića, najmlađeg vojnika Velikog rata, inače, njegovog zemljaka iz Trbušnice kod Loznice.

Kikanović je maraton započeo jutros oko 7 sati, ali je mislio da je relacija nekoliko kilometara kraća pa je posle tri i po sata trčanja stigao u Tekeriš, taman kada je završena državna manifestacija posvećena junacima sa Cera.

Na samom ulasku u spomen-kompleks sreo se sa Zoranom Đorđevićem, ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je bio  oduševljen kada je čuo kako je Lozničanin na današnji dan došao do Tekeriša.  

– Malo smo porazgovarali, ministar je rekao nešto u stilu, da je to što sam uradio vredno poštovanja, da Srbija treba da poštuje junake sa Cera, a ovo što sam učinio je jedan od lepih načina da se ono iskaže i da će današnji dolazak u Tekeriš pamtiti i po meni.

Lepo od njega što se sa mnom pozdravio. Inače, do Tekeriša sam stigao u pratnji mog komšije Momčila Matića na biciklu, a tamo sam kod spomen- kosturnice dao izjavu za rusku i belorusku televiziju koje rade prilog o meni.\

Nije mi bilo naporno da trčim danas, oni koju su ovde položili život zaslužili su mnogo više od svakoga od nas.

Najmanje što možemo je da posećujemo ovo mesto i nikada ne zaboravimo njihovu herojsku borbu i ogromnu žrtvu za slobodu naše Srbije – kazao je po dolasku na cilj Kikanović koji je ove godine trčao nekoliko maratona.

U čast 75. godišnjice pobede nad fašizmom trčao je proletos od Loznice do belorusko-ruske granice, oko dve hiljade kilometara, a nameravao je da stigne do Moskve, nedavno od Valjeva do Divčibara (40) u čast zdravtvenih radnika koji se bore sa koronom i dva puta za Pavlov prvi korak, od Loznice do Valjeva, oko 75, i nedavno od Valjeva do Beograda nešto više od 90 kilometara.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

kikanovic

MARATON DO TEKERIŠA: Aleksandar Kikanović u čast junacima sa Cera

LOZNICA – Korona jeste sprečila ultramaratonca Aleksandra Kikanovića da stigne trčeći proletos od Loznice do Moskve, ali ne može da ga zaustavi u njegovoj Srbiji. Posle nekoliko humanih maratona on je odlučio da sutra u čast junacima sa Cera, povodom godišnjice slavne Cerske bitke, istrči četrdesetak kilometara od lozničke Crkve Pokrova Presvete Bogorodice do spomen-kosturnice u Tekerišu.

“Nekada je bio organizovan Cerski maraton od Tekeriša do centra Loznice, a ta razdaljina je otprilike prava maratonska. Rešio sam da istrčim i ovaj maraton, sada u znak zahvalnosti onima koji su pre 106. godina ovde ginuli, borili se, branili svoja ognjišta i slobodu Srbije. Ovo što ću da pretrčim i uložim malo napora nije ništa u odnosu na ono šta su oni učinili za sve nas i toga uvek treba da se sećamo”, kaže Kikanović.

On na maratonu neće biti sam pošto će njegovo trčanje pratiti novinari iz Rusije i Belorusije koji već nekoliko dana provode sa njim i prave prilog o lozničkom humanitarcu i ultramaratoncu. U ovim zemljama za njega se saznalo kada je proletos trčao maration sa namerom da na Dan pobede 9. maja stigne u Moskvu i predsedniku Putinu pokloni ikonu. Zbog zatvorenih granica, odnosno pandemije kovida-19 morao je da prekine trčanje posle pređenih oko dve hiljade kilometara. Priča o Kikanoviću treba da bude, kako kaže, emitovana na tamošnjim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a postoji mogućnost da možda i nastavi misiju i pretrči preostalih oko 300 kilometara, od belorusko-ruske granice do Crvenog trga.

Inače, sutra kreće u 7 sati ujutru i planira da stigne na cilj do 10 sati kada počinje državna ceremonija obeležavanje 106. godišnjice Cerske bitke. Kako je najavljeno posle verskog obreda kod spomen-kosturnice počeće ceremonija polaganja venaca, a prvi će to učiniti ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predstavnici Loznice, Šapca i Krupnja, ambasada Slovačka, Austrije i Mađarske, Društvo srpskih domaćina, Udruženje Šeste ličke divizije i mnogi drugi. Predviđeno je i obraćanje predstavnika Loznice i ministra Đorđevića.

Iz Centra za kulturu ”Vuk Karadžić” kažu da će sve biti organizovano u skladu sa epidemiološkom situacijom.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

valjevobeograd

HUMANITARCI STIGLI DO PAVLA: Ova trojka je prešla 90 km da bi uručila SAKUPLJENU POMOĆ bolesnom dečaku

Iza ultramaratonca Aleksandra Kikanovića iz Loznice i bicikliste Nikole Tomića iz Valjeva, kojima se pridružio i njegov sugrađanin, biciklista Ivan Mišković, ostao je još jedan humanitarni maraton.

Ova trojka je juče (9.8) prešla nešto više od 90 kilometara koliko ima od Valjeva do Beograda da roditeljima sedmogodišnjeg Pavla Tasića donese sakupljenu novčanu pomoć.

Iz Valjeva je u četiri sata ujutru najpre krenuo Kikanović, a nešto kasnije dvojac na biciklima koji ga je sustigao nekoliko minuta posle 12 sati i onda su zajedno nastavili dalje. Oni su za neophodnu operaciju malom Pavlu odneli nešto malo više od sto hiljada dinara sakupljenih u prethodnom periodu.

Pre manje od mesec dana Kikanović i Tomić su organizovali akciju prikupljanja humanitarne pomoći za Pavla kada je Lozničanin pretrčao 75 kilometara, od Loznice do Valjeva, a od Osečine ga je pratio valjevski biciklista.

Tomić je sa zemljakom Miškovićem osnovao organizacije ‘’Vozi bicikl-produži život’’ i do sada su sakupljali pomoć za desetak mališana, a praksa im je da pomoć odnesu na adresu deteta ma gde se ono nalazilo. Do Pavla su stigli trčeći, odnosno vozeći, starom ibarskom magistralom, Valjevo-Lajkovac-Lazarevac-Stepojevac, a Kikanović je uprkos vrućini tako ‘’leteo’’ da su ga jedva stigli. On je gotovo bez pauze trčao oko 80 kilometara, a danas je istrčao praktično dva maratona.

Po dolasku u Beograd oni su se malo družili sa Pavlom i njegovim roditeljima, a nadaju se da će suma od 80.000 dolara, koliko je potrebno biti sakupljena i da će Pavle biti uspešno operisan. Dečak ima cerebralnu paralizu, a operacija je moguća u SAD. Humanitarci iz Loznice i Valjeva apeluju na sve koji mogu da pomognu za Pavlov prvi korak.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

doccekali-ih-na-cilju

ZDRAVSTVENI RADNICI ZASLUŽUJU MNOGO VIŠE: U znak zahvalnosti Kikanović i Tomić završili maraton od Valjeva do Divčibara

LOZNICA – Kao što su i najavili dva humanitarca, ultramaratonac Aleksandar Kikanović iz Loznice i biciklista Nikola Tomić iz Valjeva, danas su prevaliti 40 kilometara od Valjeva do Divčibara. Lozničanin trčeći, a Valjevac vozeći bicikl i na svoj način iskazali zahvalnost svim zdravstvenim radnicima Srbije, doktorima, medicinskim sestarama i ostalima koji svakodnevno vode bitku protiv koronavirusa.

Krenuli su jutros u 7 sati, a posle četiri i po sata bili su na cilju, kaže Kikanović.

– Dočekali su nas na Divčibarama doktorka, dva tehničara i vozač saniteta iz valjevskog Doma zdravlja. Kada vidiš koliko im znači naš mali gest, da su prezadovoljni, nestane umor, zaboraviš na vrućinu i sparinu koja nas je pratila u dolasku. Mnogi od nas nisu ni svesni koliki trud ulaže naše medicinsko osoblje da ova pandemija ostavi što manje posledica, da pomognu svakome da pobedi opaki virus koji, nažalost, napada i staro i mlado. Na simboličan način smo im pokazali da ljudi misle na njih i cene sav njihov trud – kaže Kikanović za Kurir.

Inače, oni novi maraton planiraju narednog vikenda, od Valjeva do Beograda, nekih 90 kilometara, kada će sakupljeni novac odneti roditeljima sedmogodišnjeg Pavla Tasića kome je potrebna velika suma novca za operaciju u inostranstvu. Podsetimo, za Pavlov prvi korak ova dva mladića su pre desetak dana organizovali akciju prikupljanja humanitarne pomoći. Lozničanin je pretrčao 75 kilometara od zavičaja do Valjeva, a u Osečini ga je sačekao Tomić odakle su do cilja produžili zajedno.

Ovaj dvojac je zajedno bio i na ultramaratonu na relaciji Loznica-Moskva, od februara do maja ove godine, kada su na samoj belorusko-ruskoj granici, posle dve hiljade pređenih kilometara, morali da odustanu jer se zbog kovida-19 nije moglo u Rusiju.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

tomic-i-kikanovic-ponovo-u-akciji

MARATON ZA PAVLOVE KORAKE: Oni će trčati i voziti 7,5 sati da pomognu dečaku

Loznički ultramaratonac Aleksandar Kikanović i valjevski biciklista Nikola Tomić udružili su se u humantiranoj akciji sa željom da pomognu sedmogodišnjem Pavlu Tasiću.

Dečaku je potrebna velika suma novca za operaciju u inostranstvu, a ovi humani mladići rešili su da učine koliko mogu. Kikanović sutra, u pet ujutru, na do put Valjeva dugačak 75 kilometara kreće od Crkve Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru, a pratiće ga biciklista, njegov prezimenjak Zlatko. U Osečini će ih sačekati Tomić sa još nekoliko prijatelja biciklista odatle će zajedno nastaviti ka Valjevu.

– Malom Pavlu treba znatna suma novca, a mi smo rešili da na svoj način pokušamo da afirmišemo što više ljudi da se uključe i pomognu ko koliko može. Kad stignemo na cilj bićemo u kafeu ‘’Bajs’’ i sav novac koji u nedelju prikupimo ići će za lečenje Pavla Tasića. Ovo radimo da bi što pre prikupili potreban novac i pomogli njegovu borbu za korak u budućnost. Inače, do Valjeva će mi trebati nekih sedam i po sati, a trčaću i ako bude padala kiša. Cilj je jasan, pomoći detetu – kaže Kikanović.

Pavle je jedno od dece kojima pomaže Humanitarna fondacija ‘’Budi human’’ – Aleksandar Šapić na čijoj stranici piše da se dečak bori sa cerebralnom paralizom i ‘’iščekuje dan kada će sredstva za njegovu operaciju biti skupljena’’. Kako je navedeno, operacija bi bila obavljena u medicinskom centru St. Louis

Children’s Hospital u SAD, a zbog nedostataka sredstava odložena je već dva puta. Za operaciju i dvomesečnu rehabilitaciju na klinici potrebno je, piše na sajtu ‘’Budi human’’, 80.000 dolara, a roditelji su uspeli da prikupe trećinu novca.

Inače, Kikanović i Tomić su tandem koji je pokušao ove godine da stigne od Loznice do Moskve, ali su dvadesetak kilometara od belorusko-ruske granice, posle oko 1.900 pretrčanih, odnosno na biciklu pređenih, kilometara, morali da osustanu zbog pandmeije kovida-19.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

nije-se-moglo-dalje

IKONA IDE PUTINU, A ULTRAMARATONAC KUĆI: Aleksandar Kikanović ipak završio ultramaraton

Hteo je, želeo je, mogao je, ali je morao da stane u beloruskom Gomelju i da se pomiri sa tim da ovoga maja neće videti Moskvu ka kojoj se iz Loznice uputio pre 80 dana.

Epidemija koronavirusa u Rusiji uzela je maha i loznički ultramaratonac ipak je morao da stane na samo dvadesetak kilometara od belorusko-ruske granice.

– U ovakvoj situaciji drugačije izgleda da nije moglo. Da je do mene i mojih saputnika, Nikole Tomića bicikliste iz Valjeva, i vozača kampera Zorana Miletića iz Loznice, stigli bismo do Crvenog trga, ali tako je kako je, najviše što smo mogli mi smo uradili. Pretrčao sam 1.900 kilometara, ostalo mi je još oko 400, ali trud ipak nije bio uzaludan. Ikona Svetog Đorđa biće predata predsedniku Putinu. Uručena je juče (6.5) Kaninu Pavelu ovdašnjem članu ’’Noćnih vukova’’ i ona će za nekoliko nedelja biti data Aleksandru Zaldostanovu – Hirurgu, osnivaču i vođi moto kluba ’’Noćni vukovi’’, a onda sigurno stići i do Putina. Krivo mi je što nismo sve planirano uradili do kraja, ali sam i zadovoljan koliko smo postigli u vreme pandemije koja je zatvarala državne granice i ljudima ograničila kretanje – priča Kikanović.

Ovo što je uradio za njega nije dovoljno, za veliku većinu ostalih to je više nego nedostižno, i u normalnim uslovima, a naročito u okolnostima kakve svet ne pamti. Dok je pandemija koronavirusa divljala po planeti Kikanović je hitao ka svom cilju, pratio vesti šta se dešava u njegovoj Srbiji i svetu i trčao dalje. Nažalost, više se nije moglo. Kao što je i obećao ako on ne bude mogao do Moskve ikona mora stići i tako će i biti. Ukoliko ne bude nepredviđenih problema na granicama on bi za vikend trebalo da stigne kući. Na datum pobede nad fašizmom, kada je želeo da ga dočekaju na Crvenom trgu, dočekaće ga u zavičaju iz kojeg su ga 16. februara njegovi zemljaci sa platoa ispred Crkve Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru ispratili na daleki put.

\Momak iz Loznice iza sebe je ostavio gotovo dve hiljade kilometara srpskih, mađarskih, slovačkih, poljskih i beloruskih drumova, mnogo i kada se putuje na četiri točka, a kamoli kada se trči. Kada se dobro odmori, čekaju ga nove humanitarane misije, kao one što je istrčao do Ostroga i Hilandara, ali tada valjda neće biti virusa koji će mu pokvariti planove. Kikanović je bez obzira na sve napravio podvig, a Loznica ga čeka da pozdravi svog ultramaratonca koji će, ako bude kako želi, u septembru možda ipak posetiti Moskvu. Čovek ne odustaje.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

kikanovic

ULTRAMARATONAC ZBOG KORONE NIJE DOŠAO DO MOSKVE: Kikanović posle 3 meseca stigao u zavičaj! Putin će ipak dobiti poklon

Posle pretrčanih skoro dve hiljade kilometara i peripetija u povratku loznički ultramaratonac Aleksandar Kikanović stigao je u svoj zavičaj. Iz Loznice je put Moskve krenuo 16. februara, da bi se posle skoro 90 dana konačno vratio kući.


Misiju nije ostvario u potpunosti pošto zbog pandemije koronavirusa nije mogao ući u Rusiju i stići do Moskve, tako da se zaustavio u beloruskom Gomelju, na dvadesetak kilometara od belorusko-ruske granice. Uspeo je da ikonu Svetoga Đorđa preda’’Noćnim vukovima’’ koji će je, čim bude moguće, odneti predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, a on je pre tri dana krenuo ka Srbiji.

– Najzad sam došao u Loznicu. Bilo je ovo nezaboravno putovanje, teško ne u fizičkom smislu jer sam mogao dotrčati do cilja nego zbog pandemija i neizvesnosti u kojoj se trčanje odvijalo. Nažalost, nisam zbog tog Kovida-19 stigao do Moskve, ali će ikona biti predata predsedniku Putinu. Povratak je takođe bio neizvestan. Sa mojim pratiocima, Lozničaninom Zoranom Miletićem, vozačem kampera, i biciklistom Nikolom Tomićem iz Valjeva, iz Minska sam krenuo ka Poljskoj, pa smo morali da se vratimo, onda smo stigli do Ukrajine pa opet morali nazad u prestonicu Belorusije. Napokon smo zahvaljujući našoj ambasadi uspeli preko Ukrajine i Mađarske da dođemo kući – rekao je Kikanović koji je nameravamo da 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom, stigne u Moskvu.

Dobio je nebrojeno poruka i telefonskih poziva sa svih strana, mnogi su ga podržavali minula tri meseca, a posebno ističe veliku podršku Grada Loznice. Umesto da danas hoda Crvenim trgom on je u svome domu, mada ima šanse da ipak ove godine, verovatno u novembru, ode u Moskvu, ali ne trčeći već avionom. Sada je u zavičaju, 14 dana provešće u karantinu, a za to vreme će trenirati u kućnim uslovima dok ne bude ponovo mogao da trči i sprema se za neki novi poduhvat.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

kikanovic

IKONA IDE PUTINU, A ULTRAMARATONAC KUĆI: Aleksandar Kikanović ipak završio ultramaraton

Hteo je, želeo je, mogao je, ali je morao da stane u beloruskom Gomelju i da se pomiri sa tim da ovoga maja neće videti Moskvu ka kojoj se iz Loznice uputio pre 80 dana.

Epidemija koronavirusa u Rusiji uzela je maha i loznički ultramaratonac ipak je morao da stane na samo dvadesetak kilometara od belorusko-ruske granice.

– U ovakvoj situaciji drugačije izgleda da nije moglo. Da je do mene i mojih saputnika, Nikole Tomića bicikliste iz Valjeva, i vozača kampera Zorana Miletića iz Loznice, stigli bismo do Crvenog trga, ali tako je kako je, najviše što smo mogli mi smo uradili. Pretrčao sam 1.900 kilometara, ostalo mi je još oko 400, ali trud ipak nije bio uzaludan. Ikona Svetog Đorđa biće predata predsedniku Putinu. Uručena je juče (6.5) Kaninu Pavelu ovdašnjem članu ’’Noćnih vukova’’ i ona će za nekoliko nedelja biti data Aleksandru Zaldostanovu – Hirurgu, osnivaču i vođi moto kluba ’’Noćni vukovi’’, a onda sigurno stići i do Putina. Krivo mi je što nismo sve planirano uradili do kraja, ali sam i zadovoljan koliko smo postigli u vreme pandemije koja je zatvarala državne granice i ljudima ograničila kretanje – priča Kikanović.

Ovo što je uradio za njega nije dovoljno, za veliku većinu ostalih to je više nego nedostižno, i u normalnim uslovima, a naročito u okolnostima kakve svet ne pamti. Dok je pandemija koronavirusa divljala po planeti Kikanović je hitao ka svom cilju, pratio vesti šta se dešava u njegovoj Srbiji i svetu i trčao dalje. Nažalost, više se nije moglo. Kao što je i obećao ako on ne bude mogao do Moskve ikona mora stići i tako će i biti. Ukoliko ne bude nepredviđenih problema na granicama on bi za vikend trebalo da stigne kući. Na datum pobede nad fašizmom, kada je želeo da ga dočekaju na Crvenom trgu, dočekaće ga u zavičaju iz kojeg su ga 16. februara njegovi zemljaci sa platoa ispred Crkve Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru ispratili na daleki put.

Momak iz Loznice iza sebe je ostavio gotovo dve hiljade kilometara srpskih, mađarskih, slovačkih, poljskih i beloruskih drumova, mnogo i kada se putuje na četiri točka, a kamoli kada se trči. Kada se dobro odmori, čekaju ga nove humanitarane misije, kao one što je istrčao do Ostroga i Hilandara, ali tada valjda neće biti virusa koji će mu pokvariti planove. Kikanović je bez obzira na sve napravio podvig, a Loznica ga čeka da pozdravi svog ultramaratonca koji će, ako bude kako želi, u septembru možda ipak posetiti Moskvu. Čovek ne odustaje.

 

 

Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.

kikanovic

DA IKONA STIGNE DO PUTINA: Loznički šampion Aleksandar Kikanović nastavio ultramaraton do Moskve

LOZNICA – Posle mesec dana prinudne pauze loznički ultramaratonac Aleksandar Kikanović nastavio je danas (1.maj) iz Minska trčanje ka Moskvi. U prestonici Belorusije morao je neplanirano da se zaustavi zbog pandemije koronavirusa i zatvaranja granice sa Rusijom koja je cilj njegovog putovanja, započetog pre dva i po meseca iz rodne Loznice.

Kako je potvrdio sredinom aprila ‘’jeste stao, ali nije odustao’’ i jedva je čekao dan kada će nastaviti da gazi kilometre beloruskih drumova. Kroz ovu zemlju je prevalio oko 400 i ostalo mu je još oko 300 kilometara do granice sa Rusijom koje namerava da prevali za devet dana.

– Hvala zemljacima koji su nas primili u Minsku, ali sam jedva čekao da nastavim dalje. Sredinom februara niko nije sanjao šta će se događati, da će planeta stati zbog kovida-19, granice između država biti zatvorene, toliko ljudi oboleti, što je sve uticalo i na ovo što radim sa pratiocima Valjevcem Nikolom Tomićem, biciklistom, i sugrađaninom Zoranom Miletićem, vozačem kampera. Plan je bio da na Crvenom trgu budem 9. maja, na Dan pobede, ali ću toga dana biti na graničnom prelazu ‘’Tri sestre’’ i zbog ove epidemije su sve manje šanse da dođemo do Moskve. Cilj je da stignem do Rusije i učinim najviše što se može u ovim nezabeleženim okolnostima – kaže Kikanović posle danas pretrčanih 40 kilometara kroz Belorusiju.

Na put dug oko 2.300 kilometara poneo je ikonu Svetog Đorđa, osveštanu na Hilandaru, kao poklon Vladimiru Putinu, predsedniku Rusije. Sad se pojavio problem šta učiniti ukoliko ne bude moguće stići do Moskve.

– Velika mi je želja da ikona stigne do predsednika Putina. Nadam se da će naša zemlja, preko svojih ministarstava i drugih službi uspeti da nađe način da je predam nekome na granici ko će je odneti do onoga kome je namenjena. Možda bi to mogli da učine ruski bajkeri ‘’Noćni vukovi’’ koji su veliki prijatelji srpskog naroda. Imam veliku podršku Nenada Popovića, ministra bez portfelja u Vladi Srbije, koji je bio u Loznici na početku mog puta i dosta mi pomaže. Za nošenje ikone iz Loznice do Moskve imam dokumentaciju, ali ne i za njen eventualni povratak što može biti veliki problem. Bila bi velika šteta da posle toliko pređenih kilometara ovoliki trud bude uzaludan. Ako već ne možemo u Moskvu, da tamo stigne bar ikona – kaže Lozničanin i ističe veliku podršku Grada Loznice, svojih prijatelja, a posebno ga je ganula podrška dobijena od njegove Lozničanke, reprezentativke Srbije u košarci, Aleksandre Crvendakić.

Kad stigne na belorusko-rusku granicu od Moskve će ga deliti oko 390 kilometara, hoće li se nešto promeniti pa će ipak trčati ruskim drumovima ne zna. Snage, volje i želje ima napretek. Kada je kretao znao je da hoće i može, jedino nije da će se osim sa umorom i kilometrima boriti i sa virusom koji je zakočio planetu, ali nije, i neće, umanjiti ono što je učinio ovaj loznički ultramaratonac i humanitarac.



Članak preuzet sa Kurir.rs/T.I.